SAINT ONUFRIJE THE GREAT, SVETI ONUFRIJE VELIKI

Свети Онуфрије (грчки: Ονούφριος, од египатског: Wnn-nfr - "онај који је непрестано добар"[1]) је био аскета из 4. века, који је живео у пустињи Горњег Египта. Сматра се једним од пустињских отаца. ---------------------------------------------------------------------------- It is uncertain in which century Onuphrius lived; the account of Paphnutius the Ascetic, who encountered him in the Egyptian desert, forms the sole source for our knowledge of the life of Saint Onuphrius.[4] Even the authorship is uncertain; "Paphnutius", a common name of Egyptian origin in the Upper Thebaid, may refer to Paphnutius of Scetis, a 4th century abbot of Lower Egypt, rather than Paphnutius the Ascetic.[5] "But Paphnutius the Great [i.e. Paphnutius the Ascetic]," Alban Butler writes, "also had a number of stories to tell of visions and miraculous happenings in the desert, some of them in much the same vein as the story of Onuphrius."[5] A tradition, not found in Paphnutius' account, states that Onuphrius had studied jurisprudence and philosophy before becoming a monk near Thebes and then a hermit.[2] A tradition held by the Eastern Orthodox Church, also not found in Paphnutius' account and similar to the story of Saint Uncumber (Wilgefortis), states that Onuphrius had been a virtuous young girl named Onuphria who, in order not to lose her virginity to a suitor, prayed to become a man -and had her wish miraculously granted. Онуфрије је испрва био монах у манастиру покрај Тебе, да би затим отишао у пустињу где је проживео сам остатак свог живота (према предању, преко педесет година). Све власи су му биле "беле као снег", коса и брада су му досезале до земље, а тело му је било обрасло длаком јер је дуго живео без одеће. Носио је једино појас од лишћа. О његовом животу знамо на основу писања монаха Пафнутија, који га је једном приликом посетио у пустињи. Он каже да је цео Онуфрије изгледао блештећи, узвишен и страшан. Видећи Пафнутија, Онуфрије га је ословио именом, и испричао му свој живот у пустињи. Рекао је да га је ту довео његов анђео чувар, и да се годинама хранио ретким пустињским растињем, док анђео није почео да му доноси хлеба да утоли глад. Након тога је, промишљу Божјом, израсла крај његове ћелије и једна палма, која је доносила добар плод урме, а ту је и настао извор воде. Ипак, говорио је Онуфрије: "Највише се храним и појим слатким речима Божјим". На питање Пафнутијево, како се причешћује, одговорио је пустињак, да му анђео Божји сваке суботе доноси причешће и причешћује га. Другог дана стари испосник је рекао Пафнутију, да је то дан његовог одласка из овога света, преклонио је колена, помолио се Богу и преминуо. У том је Пафнутије видео светлост како је осветлила тело упокојеног свеца и чуо песму анђела. Сахранивши Онуфријево тело, Пафнутије се вратио у свој манастир и разгласио свима о овом подвижнику. Онуфрије је преминуо 400. године.